Ovaj blog posvećujemo trima devojčicama, na prvom mestu Jeleni, a zatim Emiliji i Kalini, koje su prerano ostale bez veoma važne osobe u njihovim životima. Želimo da ovo bude mesto na koje će uvek "svraćati" kada osete potrebu da ponovo vide, čuju, pa na neki način i popričaju sa svojom mamom i tetkom. Zato se obraćamo Vama, svima koji ste znali ili poznavali Zoku, da na ovom mestu zapišite svoja sećanja o njoj ili trenutke koje ste sa njom delili, ostavite fotografije, video zapise i sve ono što će pomoći da ona i dalje živi!
Započećemo ovaj blog nečim što smo preuzeli sa Web portala UGRADU.INFO i nadamo se da nam njihovi autori neće zameriti na tome.
Hvala Vam unapred!
Od srca, Saša i Lora
Nešto sasvim lično
Autor Vera Marković
21-11-2009.
Za one koji devedesetih nisu izbijali iz “Kruga“, „Kod Kize“ i „34-ke“.
Za one koji su 96/97 ostavili bubrege i srce na ulicama u borbi za demokratiju.
Za one koji ne pljuju po ulici i ne seju otpatke oko sebe.
Za one kojima je stalo do dece i mladosti ove zemlje.
Za one koji nikad neće prodati svoju dušu.
Za one koji su svojoj deci usadili ljubav prema knjizi i podstakli žeđ za obrazovanjem.
Za one koji vole Valjevo bez obzira na sve.
Za one koji misle da su „Bitlsi“ barabe a ne „Stonsi“.
Za one koji su ostali verni sladoledu i kolačima iz „Pelivana“.
Za one koji će se pesničiti sa geacima ceo život.
Za one koji vole Evropu bez obzira na sve.
Za one koji između Legije i Tarzana biraju ovog drugog.
Za one koji vole Diznijeve crtaće bez sinhronizacije.
Za one koji su voleli Zoku Petrović i njen glas i koji neće dati da nestane u zaboravu.
Za one koji idu na Džez fest zato što to vole.
Za one koji vole Markovića i Paskaljevića a ne Kusturicu.
Za one koji upotrebe po koju hrvatsku reč a da pri tom ne misle da su izdali otadžbinu i narod.
Za one kojima je Srebrenica strašna.
Za one koji nisu zaboravili 1999 (perspektivu sa zemlje!)
Za one koji su plakali 11. marta 2003.
Za one koji vole svoje supruge a ne ljubavnice.
Za one koji imaju empatiju za gladne, gole i bose.
Za one koji su spoznali Boga i dalje se mole u tajnosti a nisu postali Španska inkvizicija.
Za one koji vole pse lutalice ali razumeju one koji ih se plaše.
Za one koji se sećaju Miće Miladinovića i Katarine Marić.
Za one koji sede tamo negde iza zidova i žderu se od nemoći.
Sa nadom da ćemo se opet videti i nastaviti tamo gde smo davnih dana stali.
Srdačno,
Vera Marković
36/40. da, bas tako
Napisao/la Zoran Djordjevic
Thursday, November 26 2009
A bila je talentovana i za još ponešto (zar ne, Zorane?)
Da, bas tako. Pored muzike i plesa, Zorica Petrovic je bila zaljubljenik u pozoriste i sjajan sminker. Bila je deo moje stalne kreativne ekipe i sjajno smo saradjivali u nekoliko Abrasevicevih predstava i TV spotova. Radio sam do sada as puno sminkera, ali je Zoka bila verovatno i najtalentovanija od svih jer je uspevala od nicega da napravi sjajne sminke i maske. Jos uvek ne verujem da je fizicki vise nema. Ali neki ljudi ne umiru, a Zoka je jedna od tih.... Sasvim slucajno sam je fotografisao jedne majske subote, dok je pevala ispred Bukve.
